Rezultati sa Prvog kolokvijuma mogu se popravljati po sledecem principu.
Na svakom od naredna dva kolokvijuma, studenti ce na raspolaganju imati i jos po jedan zadatak iz oblasti sa Prvog kolokvijuma u vrednosti od 10-ak poena (mozda 15 ako bude bilo pod a) i b) ). Te zadatke ce imati pravo svi da rade, tako da ce broj poena koji se moze skupiti na kolokvijumima iznositi npr. 125 poena, pri cemu ce po pitanju kriterijuma broj poena koje skupe studenti biti tretiran kao da je ukupan moguci broj poena iznosio 100 (dakle, studentima koji u zbiru dostignu oko 90 poena, racuna se 10 na pismenom delu ispita, onima koji predju 75-80 racuna se 9 itd., kriterijum za pozivanje na usmeni deo ispiata ce biti sa oko 40 poena - za uslovno pozivanje mozda i manje).
Pretpostavlja se da ovakav princip studentima vise odgovara od eventualnog popravnog kolokvijuma, s obzirom na to da u takvoj varijanti ne bi bilo mogucnosti da se sabiraju poeni sa Prvog kolokvijuma i popravke istog.
A. Pejcev