Ispit iz Elektrotehnike, na osnovu pismenog dela rađenog 14. septembra 2026.,
kod prof. Petra Lukića, položili su sledeći kandidati:
1. Luka Čkonjević 531/16 … 6 (šest)
2. Vukašin Ivković 17/23 … 6 (šest)
3. Boško Vlahović 74/21 … 7 (sedam)
4. Andrea Vratonjić 136/22 … 6 (šest)
5. Pavle Majstorović 228/23 … 6 (šest)
6. Petar Joksimović 329/22 … 6 (šest)
7. Lazar Bošković 128/23 … 6 (šest)
8. Andrea Marković 69/23 … 6 (šest)
9. Stefan Jovanović 298/22 … 6 (šest)
10. Sara Šahović 901/25 … 6 (šest)
11. Veljko Blagojević 360/22 … 6 (šest)
OBAVEZNO DA DOĐU DA UPIŠU OCENE,
- u ponedeljak 21. septembra u 11h 15min, kabinet 427 ili
- u četvrtak 24. septembra 2026. u 9h 45min, kabinet 427.
PONETI INDEKS. (Moguće je poslati indeks po kolegama.)
................................................................................................................................................................................
Na usmeni ispit iz Elektrotehnike (pismeni ispit rađen 14. septembra 2026.), pozivam sledeće kandidate:
1. Milutina Vojnovića 84/20
2. Aleksu Đorđevića 183/22
3. Aleksu Marinkovića 94/23
4. Kristijana Dobričića 123/21
5. Petra Jovanovića 250/22
Ostali kandidati nisu položili ispit.
Usmeni ispit će biti održan u:
- ponedeljak 21. septembra 2026. sa početkom u 11h 45min, u kabinetu 427;
- četvrtak 24. septembra 2026. sa početkom u 10h, u kabinetu 427.
Na usmeni ispit OBAVEZNO PONETI INDEKS I LIČNU KARTU.
- Studenti sami biraju jedan od dva ponuđena termina.
- Student koji se ne pojavi ni u jednom od ponuđenih termina, smatraće se da je odustao od ispita i,
u tom slučaju, ispit nije položio (ocena 5 (pet)).
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..
Pozivam i molim studente koji će ispit polagati u narednim ispitnim rokovima, da ispit pripreme, a da se na ispitu koncentrišu.
Za pripremu ispita preporučujem materiju koju sam izlagao na predavanjima (rađen je veliki broj primera i zadataka). Kao dopunu, mogu koristiti moje handout-e (koji su precizni, koncizni I jezgroviti, a služe da studenti eventualno provere da li su nešto tačno zapisali na predavanjima ili nađu ono što nisu stigli da zapišu).
Ukoliko neko želi, može koristiti i naše udžbenike - predmet je u potpunosti pokriven udžbenicima: zbirkom zadataka, praktikumom i udžbenikom (to sam naveo i na prvom času predavanja):
1) Dr Dobrila M. Škatarić, Mr Nada V. Ratković, Mr Tomislav M. Stojić, Mr Petar M. Lukić: Zbirka rešenih zadataka iz elektrotehnike, Mašinski fakultet u Beogradu 1999.;
2) Petar M. Lukić, Dobrila M. Škatarić, Tomislav M. Stojić: „Elektrotehnika – merenja i ogledi Praktikum za studente Mašinskg faklteta“, Mašinski fakultet u Beogradu 2019.;
3) Dragan Kandić: „Elektrotehnika“, Mašinski fakultet u Beogradu 2000.
..........................................................................................................................
Komentar ispitnih zadataka iz poslednjeg ispitnog roka
Vreme trajanja ispita je produženo. Na ispitu su bila četiri zadatka, sve što je traženo je detaljno rađeno na predavanjima. Dva zadatka su čak i ponovljena već treći put, minimalno izmenjeni ovi zadaci su bili i u prethodna dva ispitna roka.
Greške koje su neki studenti pravili navodim u cilju podsticanja studenata da se na ispitu bolje koncentrišu. U drugom zadatku je traženo da se odrede snage naponskih izvora, pojedini studenti su određivali ono što je traženo u prethodnim ispitnim rokovima – snage strujnih izvora. U trećem zadatku je traženo da se odredi indukovana elektromotorna sila, pojedini studenti su određivali elektromagnetsku silu.
Pojedini studenti, naglašavam reč pojedini (znači mali broj), rešavajući ispitne zadatke rade i ovo: sabiraju napone i struje (kolokvijalno rečeno, sabiraju „babe i žabe“); sabiraju vektore jačine elektrostatičkog polja u dva različita domena (između sfera i van sfera) (kao kada bi se sabrale trenutne temperature vazduha u Beogradu i u Novom Sadu – dobijena brojna vrednost ne bi ništa predstavljala); jednu jačinu struje računaju kao kvadrat jačine druge struje (pa onda još pomnože jednu stranu jednakosti sa otpornošću); pišu da je vektor jačine elektrostatičkog polja jednak proizvodu tog istog vektora jačine elektrostatičkog polja i površine; sabiraju recipročne vrednosti dve impedanse i dobijaju impedansu; dobijaju da kapacitivnos kondenzatora zavisi od vremena - dobijaju da je kapacitivnost kondenzatora funkcija vremena (pišu da je C=1/(100t)); dobijaju da je kapacitivnost negativana; iz C=1/5 dobijaju da je C=5F; umesto ortr pišu dr; umesto dve koncentrične sfere crtaju dva koaksijalna cilindra, umesto kvadrata crtaju kocku; u jednom rešenju ispitnog zadatka student je traženi odnos između dva rada odredio i prikazao u centimetrima - 0,15cm (u „rešenju“ piše A1/A2=0,15cm); pišu da je rad integral sile (posle znaka integracije stoji samo F, bez promenljive po kojoj se integrali); pojedinci snagu izražavaju u amperima, neki u džulima, pojedini u vatima na kvadrat; pojedinci i silu izražavaju u džulima; ima još mnogo toga...veliki broj studenata ne piše jedinice za fizičke veličine (ali nikada ne bi rekli „da je od Beograda do Niša 240“ ili „da je od Beograda do Niša kolima potrebno oko 2,5“) – do sada sam priznavao kao potpuno tačan rezultat samo tačnu brojnu vrednost i ukoliko nije napisana jedinica(davao sam pun broj poena), a najčešće sam ja dopisivao potrebnu jedinicu. Još jednom napominjem da je reč o veoma malom broju studenata koji prave ovakve greške, a iskreno misle da su zadatke dobro uradili. Sve navodim u cilju podsticanja studenata da se na ispitu koncentrišu. Kada bi se koncentrisali, ni pomenuti mali broj studenata ne bi pravio ovako teške i neverovatne greške.