Poštovane koleginice i kolege,
dajem komentar ispitnih zadataka iz julskog roka 2026.
1. zadatak
RAĐEN JE SLIČAN ZADATAK NA PREDAVANJIMA!
(samo ono što je u tekstu zadatka sa predavanja bilo dato, u ispitnom zadatku je trebalo odrediti i obrnuto).
- Razmatra se beskonačno dugačak pravolinijski provodnik, ravnomerno naelektrisan po dužini.
- U primeru koji je rađen na predavanjima, bila je data podužna gustina naelektrisanja ovog provodnika, a određivan je vektor jačine elektrostatičkog polja. (Rađeno je na dva načina: 1) polazi se od izraza za vektor jačine elektrostatičkog polja koje potiče od tačkastog naelektrisanja, primeni se princip superpozicije, sabiraju se pomenuti vektori (integraljenje) i 2) primenom Gausovog zakona.)
- U ispitnom zadatku, bila je data jačina elektrostatičkog polja u određenoj tački u okolini razmatranog provodnika (na određenom rastojanju), a trebalo je odrediti podužnu gustinu naelektrisanja ovog provodnika.
Jačina polja pravolinijskog provodnika, u određenoj tački, definisana je količnikom intenziteta sile kojom provodnik deluje na probno opterećenje i tog probnog opterećenja (E(r)=F(r)/Q), kada se probno opterećenje nalazi u dotičnoj tački. Ovo je takođe dato na predavanjima, a postoji i u hendautima. S druge strane, primenom Gausovog zakona, dolazi se do izraza za jačinu el. polja u istoj tački, s tim što postoji jedna nepoznata - podužna gustina naelektrisanja. Izjednačavanjem pretodna dva izraza, određuje se tražena podužna gustina naelektrisanja.
Naelektrisana kocka zanemarljivih dimenzija i zanemarljive količine naelektrisanja, može se smatrati probnim opterećenjem.
S obzirom da je sila odbojna, naelektrisanje kocke i naelektrisanje pravolinijskog provodnika su istog znaka.
2. zadatak
- Razmatra se kolo stalne jednosmerne struje sa četiri nezavisne konture, dva strujna generatora, određenog broja otpornika i baterija. Potrebno je odrediti snage strujnih generatora.
- Snaga strujnog generatora jednaka je proizvodu struje strujnog generatora i napona na dotičnom strujnom generatoru (za usaglašene referentne smerove napona i struje).
- Napon na strujnom generatoru određuje ostatak kola. Zato je potrebno odrediti napone na otpornicima koji sa strujnim generatorom čine zatvorenu petlju (ako ima i baterija, njihovi naponi su poznati) i primeniti KZN. Naponi na otpornicima se određuju primenom Omovog zakona. Da bi se primenio Omov zakon, potrebno je odrediti struje koje protiču kroz pojedine otpornike tj. rešiti električno kolo – može primenom bilo koje metode za rešavanje električnih kola.
- Pogodna je npr. Metoda konturnih struja. Po MKS treba napisati dve jednakosti (struja konture koja obuhvata strujni generator jednaka je struji strujnog generatora; mora samo jedna kontura kroz jedan strujni generator) i dve jednačine. Sve se svodi na rešavanje dve jednačine sa dve nepoznate - dve nepoznate konturne struje – na osnovu njih se direktno određuju struje pojedinih grana kola.
- NA PREDAVANJIMA JE RAĐEN VEĆI BROJ ZADATAKA VEZANIH ZA REŠAVANJE ELEKTRIČNIH KOLA I PISANJE JEDNAČINA PO MKS (često je na ispitima, bilo je i na prethodnom ispitu).
3. zadatak
ZADATAK JE RAĐEN NA PREDAVANJIMA!
Razmatraju se dve tanke provodne konture sa strujama. Jedna kvadratnog a druga kružnog oblika, pri čemu je krug upisan u kvadrat. Potrebno je odrediti vektor magnetske indukcije u centru kruga.
4. zadatak
ZADATAK JE RAĐEN NA PREDAVANJIMA!
Paralelnu vezu otpornika i kondenzatora pobuđuje idealni naponski generator. Potrebno je odrediti sve struje i snage.
........................................................................................................................................................................
Najčešće greške:
- Pri izradi 1. zadatka, pojedini studenti su koristili izraz za silu kojom jedno TAČKASTO naelektrisanje deluje na drugo TAČKASTO naelektrisanje. BESKONAČNO DUGAČAK PRAVOLINIJSKI PROVODNIK NIJE TAČKASTO NAELEKTRISANJE. Ovakav pristup je teška greška.
- Pri izradi 2. zadatka, pojedini studenti su primenili ekvivalentne transformacije na komponente koje NISU paralelno vezane, kao da jesu. To je veoma teška greška.
- Pri izradi 3. zadatka nije bilo nekih posebnih i tipičnih grešaka.
- Pri izradi 4. zadatka, pojedini studenti su pisali da su TRENUTNE vrednosti struje kroz otpornik i struje kroz kondenzator iste. Ovo NIJE MOGUĆE, s obzirom da su otpornik i kondenzator paralelno vezani i da je trenutna vrednost napona na njima ista.
U tekstu zadatka je jasno rečeno da su MAKSIMALNE vrednosti struje otpornika i struje kondenzatora, iste.
.....................................................................................................................................................................
Biću slobodan da dam i svoje mišljenje o težini zadataka. Mislim da ispitni zadaci, u julskom ispitnom roku, nisu bili teški. Dva zadatka su rađena na predavanjima (3. I 4.), a jedan zadatak je dobrim delom rađen napredavanjima (1.). Što se tiče 2. zadatka, na predavanjiam je rešavan veći broj električnih kola. Principi su uvek isti, primenjuju se na bilo koje električno kolo.
Mislio sam da će praktično svi studenti uraditi sve zadatke.
Molim sve koleginice i kolege koji pripremaju ispit da PAŽLJIVO PROUČE materiju koje je izlagana na predavanjima (nije dovoljno samo pročitati, treba proučiti, prostudirati, studirati izloženu materiju).
Sve Vas pozdravljam, želim Vam da brzo i uspešno položite ispit i da postanete dobri inženjeri.
Prof. dr Petar Lukić.